Ако се изморам во молитвата...


 

...И ако се заморам во мојата молитва, во моето однесување пред Бога, и ако го игнорирам Бога, и ако станам поспан или не разбирам или зборовите на молитвата ми избегаат или живеам во илјада темнини, сигурен сум дека во моето незнаење, во моето слепило, во оваа моја темнина, Бог е присутен. Бог ме слуша, Бог ме гледа, Бог е присутен.

Нека не сакам да уживам во Него. Дозволете ми да посакам - да го кажам вака - Бог да ужива во мене. Дозволете ми да сакам Бог да се радува во мене.

Без разлика дали спијам или сум буден, без разлика дали живеам или умирам, без разлика дали сум цел и жив пред Бога или мртовец, што и да сум, важно е да се појавам пред него.

Значи, аскетизмот, аскетскиот подвиг, значи седење пред Бога... Не дека јас барам да го видам Бога, туку дека Бог ме гледа мене.

Старец Емилијан Симонопетриски


Comments