Историјата на манастирот Света Катарина - За блискоста и толеранцијата меѓу муслиманите и христијаните

Example User · 1 month ago

    1 minutes, 33 seconds


 





Во подножјето на Синајската гора, лежи една од најголемите христијански светости и најстариот манастир  на светот што е населен во континуитет – манастирот Света Катарина. Овој манастир опстојува повеќе од 1500 години во срцето на Синај, благодарение на една  древна  и контроверзна спогодба.

Синајската гора претставува светост за сите три абрахамски вери – јудаизмот, христијанството и исламот.  На оваа гора наводно Мојсеј ги добил божјите заповеди заради што и во исламот е позната  и  како Мојсеева планина.

Приказната за манастирот Света Катарина започнува во 4 век, кога царицата Елена, мајка на Константин Велики, дала наредба на местото  каде Мојсеј нашол грмушка што гори но не согорува,  да се изгради капела. Оваа градба и денес е средиште и најсветото место во манастирот.

По повлекувањето на Римјаните од Синај во 4 век, целиот регион бил зафатен од беззаконие. Манастирските монаси  побарале помош од византискиот цар, па така Јустинијан во 6 век го изградил заштитниот ѕид околу манастирот, за полесна одбрана на истиот од евентуални напади.  Освен тоа,  ѕидините биле погодни и за осигурување на патот од  Акаба до Суец.

Само еден век по Јустинијан, на арапскиот полуостров се појавува нова вера – исламот. Арапските освојувања  доведоа до исчезнување на христијанството во Египет, а до  9 век во манастирот живееле само 30 монаси.

Сепак, манастирот опстојува. Како? Одговорот се наоѓа во документот на оваа слика:



Според преданието, монасите од манастирот побарале заштита лично од  пророкот Мухамед,  кој христијаните ги сметал како свои браќа.  Мухамед позитивно одговорил на барањето и лично го потпишал, односно го заверил документот наречен „Заветот на Мухамед“.

Според оваа спогодба, монасите од Света Катарина се ослободуваат од даноци и воена служба,  а муслиманите од регионот се обврзуваат на одбрана на манастирот. За да возвратат со иста мерка, во текот на периодот на Фатимид, монасите дозволиле црквата на крстоносците во манастирските ѕидини да се претвори во џамија.

Извор: https://www.fakulteti.mk/news/16-09-19/tajnata_na_sveta_katarina_najstariot_manastir_na_svetot?fbclid=IwAR38AW_evtYRoMTGYXBnpCKfOr_LpyO_RG5wfdPuEk1nIwJouyGnDDX2Jr8

 

 

Source: https://preminportal.com.mk/duhovnost/manastiri-i-crkvi/21172-istorijata-na-manastirot-sveta-katarina-krie-edna-od-najtrogatelnite-prikazni-za-bliskosta-i-tolerancijata-megju-muslimanite-i-hristijanite

Share:

Example User

Placeat id pariatur et eos et nostrum. Voluptas cupiditate non sunt. Iusto impedit dolorum eaque deleniti molestiae numquam praesentium. Voluptas eligendi nulla quo ipsa dicta maiores accusamus. Voluptate impedit et voluptas id magni. Magnam vero autem autem accusantium nesciunt. Sunt ad quas atque aut dolorum. Voluptatibus similique quidem culpa cumque quia officiis nisi.

All author posts

Related Posts

Image Description
11 months ago

За смирението (1)

Старците кажуваа: некогаш во Скитот биле дадени малку смокви и од нив, како безвредни, не му испратиле на ава Арсениј, за да не го прими тоа како навреда. Кога старецот слушнал, не отишол во општото собрание на молитва, велејќи: вие ме одделивте, за да не ми дадете од благословот што Бог го испрати...

Image Description
11 months ago

Протоереј Александар Шмеман: Христијанството – над „левичарството“ и „десничарството“

Наспроти христијанството, т.е. Црквата како христијанска институција, стоело општеството на овој свет, кое, со текот на времето, сè повеќе се отуѓувало од секоја христијанска институција. Со други зборови, започнувајќи некаде од XVIII век, постојат два меѓусебно спротивставени табори: христијанскиот...

Image Description
6 months ago

Св. Никодим Aгиорит: Строгото судење на ближниот

  СТРОГО СУДЕЊЕ НА БЛИЖНИОТ ДОАЃА ОД ВИСОΚОТО МИСЛЕЊЕ ЗА СЕБЕ .И ПОД ДЕЈСТВО НА ЗЛИОТ ДУХ.ΚАΚО ДА ЈА ПОБЕДИМЕ ТАА СΚЛОНОСТ.              Од самољубие и себеувереност се рaѓа уште едно зло κое ни' штети, а тоа е строго судење и осудување на ближниот. Понеκогаш ние не сме свесни κаκо го презирa...