Последен совет пред исповед и Света Причест

Example Super-Admin User · 1 month ago

    3 minutes, 19 seconds


 Последен совет пред исповед и Света Причест




Близу е денот на Исповедта, а потоа радосниот момент на Причеста со Телото и Крвта Христови.

Дај Бог да се исповедаш и да се причестиш како што треба. Така, подвигот на постот и што и да сте стекнале од него, ќе бидат запечатени со божествениот печат на светите Тајни.
Зошто пишуваш дека се плашиш од Исповед?

Се разбира, многу луѓе се плашат од неа, но зошто вие? Исповедникот е само сведокот. Бог ги прифаќа гревовите. Тој му наредува на свештеникот да му даде простување на христијанинот што ќе исповеда. Господ има милост и простува.  Тој му простува на секој што доаѓа на Светата Тајна со вистинско покајание . Тогаш, од што треба да се плашиме? Зошто да се грижиме?

Мислам дека нашата загриженост се должи на две причини: 

  • Прво, тоа што не знаеме точно што да кажеме во исповедта. 
  • Второ, дека ретко се исповедуваме.

 Што се однесува до првото, морам да забележам дека секој што навистина се мачи(бори) знае многу добро што да му каже на исповедникот. Затоа, трудете се да живеете како што рековме, па ќе видите колку ќе треба да признаете! Што се однесува до второто, пак, точно е дека ако често се исповедавме, немаше да се плашиме толку. Отсега, затоа, почесто одете на исповед.

Во меѓувреме, запишете на лист сè што мислите дека треба да кажете во Исповедта, а кога ќе отидете кај духовникот, исповедајте се со помош на вашите белешки. Мора да направите навистина правилна исповед. И  во правилна исповед, христијанинот не чека свештеникот да го праша дали го направил ова или она, туку си ги кажува сите гревови од самиот почеток . За жал, Исповедта ретко се прави правилно. Духовникот е принуден да прашува многу работи што не го засегаат исповедникот, а често не ги прашува оние што го засегаат, бидејќи не ги знае или не му паѓаат на памет. Толку многу гревови остануваат неисповедани. Тогаш, вие самите мора да кажете сè што ви кажува совеста. Можете да ги запомните дури и без белешки, само бидете сигурни дека нема да пропуштите ништо.

Да се ​​исповедаш со вистинско покајание и со цврста одлука за исправка. Не плашете се. Овој страв е сосема бескорисен и ги отежнува работите. Почитуваниот страв Божји е корисен и спасоносен, додека стравот од Исповедта е штетен и, би рекол, детски. Непријателот го инспирира. Одете кај Господа како што блудниот син на евангелската парабола отиде кај својот татко, враќајќи се од грешниот живот: Со скрушеност, но и со смиреност. Кога се вратил во куќата на својот татко, што направил неговиот татко? Дали тој се расправаше со него? Не. Тој појде до него, го прегрна и го бакна.  Така умствено ќе ви прави небесениот Отец. Тој веќе ги подава рацете кон вас . Сè што треба да направите е да трчате кон Него. Направете го тоа со почит љубов.

Најосновниот елемент на покајанието е болката на срцето за нејзината грешност и неговата цврста одлука за исправка . Веќе решивте да му угодите на Господа. И Тој одлучи да ја прифати вашата одлука со радост. Болка, но дали ја чувствуваш својата грешност? Дури и ако твоите гревови не се многу или тешки, тие се сепак гревови и предизвикуваат тага кај Бога. Ги срамиме луѓето за некои наши несериозности, невнимателни зборови или невнимателни дела и не се срамиме од Господа не за едноставни несериозности, туку за гревовите! Научете, значи, да ги искусите од Бога дадените таги кои градат силен замок во вас против вашите грешки и слабости.


Одете на приемот на божествените Тајни  
со едноставност на срцето , со  длабока почит  и со  сигурна вера дека ќе го примите Господа во себе .  Тој, по Светата Причест, ќе ја промени твојата душа , како седобро, што сака и како што, како семудар, знае.  Нека го прави тоа слободно . Не бараш ништо од Него, како другите, кои напразно сакајќи да примат еден или друг дар од божествената Причест, се вознемирени и кога нивната желба не се исполнува. Тогаш дури и нивната вера во моќта на Тајната е разнишана. Несовршеноста и слабоста, сепак, не се во Тајната, туку во нас, плиткото и несериозното. Не си ветувај ништо.  Остави сè на Господа, барајќи Го само ова: да те зајакне во секое добро , за да Му бидеш угоден. Светата Причест обично му дава сладок мир на срцето. Понекогаш го просветлува умот и вдахнува во душата посветеност на Господа. Понекогаш, пак,  не дава ништо директно и очигледно, туку генерално го зајакнува човекот во неговиот духовен подвиг. Но, морам да забележам дека не гледаме опипливи плодови од Светата Причест, бидејќи ретко се причестуваме. Ако често присуствувате на божествените Тајни, ќе ги видите нивните закрепнувачки и молитвени плодови.
Го молам Бога да ти помогне за да можеш да се исповедаш и да се причестиш со сосема нов дух.

Свети Теофан Затворник

Source: https://poukinasvetitestarci.blogspot.com/2025/01/blog-post_27.html

Share:

Example Super-Admin User

Aut dolor fugit impedit incidunt. Unde repellat commodi illum voluptas. Quisquam consequatur autem quae ipsam. Corporis voluptate aspernatur minus omnis. Maiores aut fugit mollitia eaque. Praesentium facere alias dicta delectus et rerum. Dolorem animi cum cumque accusantium vel autem. Eos iste reprehenderit et odit eius voluptas modi. Sequi dolorum dolorem inventore saepe quibusdam. Impedit in est repudiandae consequatur fugit fugit. Dolorem et illum neque aut sint et.

All author posts

Related Posts

Image Description
2 months ago

Животот е убав

 Животот е убавТреба да ја откриеме оваа убавина.Да не се задржуваме на лошите работи кои ни се случуваат во секојдневието.Сигурно е тешко да се види убавината на животот кога сè е помрачено околу тагите и очајот, предавствата и искушенијата.Тоа е кога твојата сила те остава, дека веќе немаш храброс...

Image Description
8 months ago

Како ме гледаш, чедо?

Дошол еден млад искушеник во манастир, и духовникот го прашал: „Како ме гледаш чедо?“ Младиот искушеник му одговорил: „Како Самиот Бог“. По три години станал монах, и духовникот пак го прашал: „Како ме гледаш, чедо?“ Младиот монах одговорил: „Како ангел Божји“. По три години духовникот го прашал пак...

Image Description
2 years ago

Ете, вака оние што умираат, co нас разговараат…(Свети Ефрем Сирски)

Некoj од тие што умираат велат: “Проштевајте, браќа, проштевајте. На далек пат појдувам, на пат, по кој никогаш не сум чекорел; одам во нова за мене земја, од која никој никогаш не се вратил, во земја непозната и не знам кој таму ќе ме пречека. Еве појдувам, и никогаш кај вас нема да се вратам....